Kažu da more sve čuje. Da mu možeš reći najskrivenije tajne, a ono ih čuva negde ispod svojih talasa, tamo gde niko ne može da dopliva. I možda baš zato, svake godine vraćam se njemu. Te večeri stajala sam na obali. Sunce je tonulo u horizont, a nebo je bilo obojeno u one boje koje postoje samo na moru – između narandžaste, zlatne i beskrajne plave. A ti si bio pored mene. Držao si mi ruku kao da znaš da će mi trebati da ostanem tu, da se ne izgubim u svemu što osećam. More je šumelo, kao da nas sluša. Tog trenutka nisam pričala tebi – pričala sam njemu. Ispričala sam mu o prvim pogledima koje smo ukrali, o nesigurnim dodirima koji su postali sigurni, o rečima koje nismo morali ni da izgovorimo jer su stajale u vazduhu između nas. More me je čulo. Znam da jeste, jer talasi su mi nežno prešli preko stopala kao da mi obećavaju: “Zapamtiću.” I od tada verujem – more pamti ljubav. Pamti nas. Onaj trenutak kada si se nasmejao i rekao da bi mogao zauvek da ostaneš tu, sa mnom, gledajući...
Svi smo mi, žene, mnogo više od uloga koje društvo često pokušava da nam dodeli. Nismo samo domaćice koje čiste, peru, kuvaju i brinu o deci. Naš svet je bogat, složen i mnogo dublji od tih svakodnevnih zadataka, i to zaslužuje da bude prepoznato.
Mnogi ljudi, iako dobro misle, često pretpostavljaju da ženama treba pomoć u obavljanju tih „klasičnih“ uloga. Iako pomoć u domaćinstvu može biti dragocena, to što mi kao žene treba da imamo – to je razumevanje. Razumevanje da smo mi, pre svega, ljudska bića sa svojim željama, potrebama, interesovanjima, snagom i slabostima.
Često se dešava da žene na sebe preuzmu mnogo toga, kako u porodici, tako i u društvu. Ali dok sve radimo iz ljubavi, straha ili obaveze, važno je da ne zaboravimo – zaslužujemo da budemo i cenjene za to što jeste. Ne samo zbog toga što vodimo domaćinstvo, brinemo o deci ili učimo decu, već zbog toga što smo kreativne, inteligentne, inspirativne i sposobne za mnogo više nego što nam se ponekad priznaje.
Razumevanje nije samo „dobiti pomoć“. Razumevanje znači da neko vidi naše emocije, naše misli i naše potrebe. Razumevanje je kada neko kaže: „Znam da si umorna. Znam da ti treba prostor da se izraziš. Znam da zaslužuješ da budeš srećna i ispunjena, a ne samo da zadovoljavaš tuđe potrebe.“
Zato, ne tražimo pomoć – tražimo da budemo razumene. Da budemo poštovane. Da shvate da nije dovoljno samo pomoći u čišćenju ili kuvanju, već da trebamo i prostor da budemo ono što jesmo. Da budemo žene, ne samo majke, sestre, partnerke ili zaposlene žene.
Razumevanje nas čini snažnijim, srećnijim i potpunijim ljudima. I to je ono što nam zaista treba.
✍️jednazenapise iz srca
Коментари
Постави коментар
Molim vas da komentarišete s poštovanjem. Uvrede, spam i reklame biće obrisane.