Kažu da more sve čuje. Da mu možeš reći najskrivenije tajne, a ono ih čuva negde ispod svojih talasa, tamo gde niko ne može da dopliva. I možda baš zato, svake godine vraćam se njemu. Te večeri stajala sam na obali. Sunce je tonulo u horizont, a nebo je bilo obojeno u one boje koje postoje samo na moru – između narandžaste, zlatne i beskrajne plave. A ti si bio pored mene. Držao si mi ruku kao da znaš da će mi trebati da ostanem tu, da se ne izgubim u svemu što osećam. More je šumelo, kao da nas sluša. Tog trenutka nisam pričala tebi – pričala sam njemu. Ispričala sam mu o prvim pogledima koje smo ukrali, o nesigurnim dodirima koji su postali sigurni, o rečima koje nismo morali ni da izgovorimo jer su stajale u vazduhu između nas. More me je čulo. Znam da jeste, jer talasi su mi nežno prešli preko stopala kao da mi obećavaju: “Zapamtiću.” I od tada verujem – more pamti ljubav. Pamti nas. Onaj trenutak kada si se nasmejao i rekao da bi mogao zauvek da ostaneš tu, sa mnom, gledajući...
Dugo sam verovala da je dovoljno da bude mirno. Da nije loše. Da ne boli.
U svetu u kom sam odrasla, to je već bio uspeh.
Ako ne vičeš. Ako ne plačeš. Ako imaš krov nad glavom. Ako je neko tu. Ako ne moraš sve sama — to je sigurnost. To je život. To je ono što treba da se čuva.
I jesam čuvala.
I jesam zahvalna.
Ali istina je da sigurnost može da bude i zamka.
Tiha. Neprimetna.
Zamka u kojoj prestaneš da se pitaš šta ti želiš.
Zamka u kojoj ne smeš da poželiš „više“, da ne ispadneš nezahvalna.
U jednom trenutku prestaneš da maštaš. Da sanjaš. Da planiraš nešto samo za sebe. Naučiš da se zadovoljiš. Da se umiriš. Da ne talasaš.
Jer si „sigurna“.
Jer „imaš sve“.
A zapravo – nemaš sebe.
Nemaš svoju pravu radost, svoju želju, svoju vatru. Nemaš onu iskru zbog koje osećaš da si živa. Samo obaveze. Rasporedi. Uloge. Tišina.
I možda to nije pakao. Ali nije ni raj.
Zato više ne želim da biram samo „mir“.
Hoću smisao.
Hoću da ne čuvam ono što me ne hrani.
Hoću da budem slobodna. I živa. I svoja.
Da li si i ti ikada izabrala sigurnost, i posle shvatila da si ostala prazna?
Коментари
Постави коментар
Molim vas da komentarišete s poštovanjem. Uvrede, spam i reklame biće obrisane.